Kad ste poslednji put bili u prirodi? Kad sam ja poslednji put bila u prirodi (kad sam već tako pametna da popujem)? Ako je odgovor pre više od 10 dana, onda kasnite/kasnim… dakle, pravac u šumu!

Definitvno ne idem dovoljno u šumu. Znam koliko mi prija priroda i pokušaću ovim tekstom da se podsetim koliko volim da sam na našoj planinčici, lepotici, ali i inače, u prirodi.

Gde mi ode vikend koji sam nekad provodila u šetnjama? U poslu, radu, spavanju… nije lenjost, nego prezaposlenost, časna reč. Ajde da vidimo zašto sam volela da idem u šumu pa će mi možda biti jasnije zašto moram da se vratim…

Tišina, mir

U ludom svetu u kom živimo (a živimo u ludom svetu gde god da smo), definitivno nam nedostaje mir i tišina. Sve je brzo, pokretno na prst, dostupno, in your face, glasno, naporno, zahtevno. Otvorim „fejs“ ili igricu da se odmorim, ekran mi svetli, prodire u mozak čini mi se. Teže zaspim jer mi galama ostaje još dugo u glavi i kad legnem. Posao koji radim i broj ljudi sa kojima dolazim u kontakt što uživo, što online je prevelik i prezahtevan. I ako radite „samo“ jedan posao ili ste „samo“ domaćice i dalje je broj informacija prevelik jer je svakom pošiljaocu informacije važno da ista stigne do što više nas.

Mir i tišina nas vraća u naše izvorno stanje. U tom izvornom stanju nema adrenalina, samo serotonin, samo serenity, mir. Adrenalin i kortizol uništavaju imunitet. Ako želite dobar imunitet klonite se (viška) informacija. Šuma, livada, a naročito voda, umiruju naš um, nestaje simpatikus, vlada parasimpatikus, organizam se dovodi u stanje mirovanja koje nam toliko nedostaje u svakodnevnom životu. Deset časova yoge u jednoj dužoj šetnji šumom…

Zeleno

Dokazano, naučno, da je zelena boja zdrava za oči. U pitanju je talasna dužina ove boje (boje su talasi kojima mi tek u mozgu dajemo kolorit) koja prija našim očima, ne zahteva trud ni napor. Gledanje u ekrane, u papire, slova, saobraćaj, sve brzo i pokretno, je naša svakodnevnica. Gledanje u lagano treperenje lišća (a tek lepote na proleće!) odmara oči ali i dušu. Decu učim da se raduju zelenom, da pomiluju mlado lišće i požele mu dobrodošlicu. Zeleno je znak novog života, buđenja i ta energija se oseća u šumi. Čak i u zlatnu jesen šuma i dalje ne gubi svoju čar i mi se osećamo počašćeni što šuma na tako divan način sa nama deli kraj jedne generacije krošnje.

Pokret

Priznajem nije bilo lako na fruškogorskom maratonu, žuljevi su bili bolni i dugo su trajali, na posao sam išla u papučama. Ipak i pored bola i napora osećaj pobede, osećaj pokreta i slobode bio je neprevaziđen. Kao dokaz tome imam činjenicu da muž i ja i dalje, sa osmesima na licu, prepričavamo penjanje na peti sprat bez lifta nakon pređenih 60km koji se dogodio pre skoro 10 godina. Prelazili smo posle samo manje distance, ali svaki put je osećaj bio sjajan. Telo smo bacili u pokret, „istrčali“ ga, pružilli mu priliku da radi ono za šta je namenjeno – da se kreće. Sedenje u kolima, pred kompom, na kafi, nije naša priroda, a postala je. Odradimo i po koji trening, ali nema bolje osećaja i većeg endorfina nego kad se pokrenete na svežem O2, pod vedrim nebom.

Šta stvara bolest? Po mom mišljenju najviše od svega stres. Priroda vam nudi najbolji antistres, detoks, boost imuniteta, bolji nego bilo koja ajkulina hrskavica i aronija zajedno. Nema bolje preporuke online ni live za poboljšanje imuniteta i sprečavanje bolesti nego da se bacite u prirodu i date joj sve od sebe. Iz prirode smo izašli, prirodi treba da se vratimo. Što pre i što češće.

Da vaš online Biobella Magazin bude uvek samo na klik daleko od vas. Sačuvajte ovu stranicu!

(desni klik, a zatim „add to bookmarks“ ili „ctrl+d“ na tastaturi :))