Klimatske promene nisu jedina posledica zagađenja ugljen-dioksidom koji nastaje prilikom sagorevanja fosilnih goriva. Kao da porast temperature na globalnom nivou nije dovoljan sam po sebi, povećanje količine ugljen-dioksida u atmosferi dovodi i do naglog porasta kiselosti svetskih mora.

Ali šta zapravo znači zakiseljavanje svetskih mora? Na koji način ono utiče na morske ekosisteme i ljude? Odgovor na ovo pitanje je veoma složen. Ali pre nego što krenemo sa objašnjenjem, evo nekih činjenica koje ukazuju na to zbog čega je zakiseljavanje okeana veliki problem za našu planetu i zašto moramo što pre da nađemo zamenu za upotrebu fosilnih goriva:

  • Od ukupne količine vode na planeti 97% čine okeani koji prekrivaju čak 70% Zemljine površine.
  • Od početka industrijske revolucije okeani su apsorbovali oko 525 milijardi tona ugljen-dioksida iz atmosfere.
  • Veliki koralni greben naglo odumire usled klimatskih promena i zakiseljavanja okeana. Svega 7% koralnog grebena nije pogođeno ovim procesom.

Dakle, šta je zapravo zakiseljavanje okeana?

Naši okeani imaju ulogu odvoda i rezervoara za skladištenje ugljenika – oni apsorbuju oko 25% ugljen-dioksida kog čovečanstvo proizvede svake godine.
Ali to dramatično menja hemijski sastav morske vode. Prilikom apsorpcije ugljen-dioksida u okeanu, dolazi do njegovog razlaganja pri čemu nastaje ugljena kiselina koja morsku vodu čini kiselijom. Usled toga dolazi do poremećaja ravnoteže pH vrednosti vode od koje zavise milioni morskih organizama.
Od početka industrijske revolucije do danas svetska mora su postala 30% kiselija. Nastanak ovakve promene ima širok spektar posledica kako na morske ekosisteme, tako i na ljude, jer životi milijarde ljudi upravo zavise od okeana i hrane iz istog.

Porast nivoa kiselosti okeana se često drugačije naziva “zlim blizancem globalnog zagrevanja”

To što je kiselost svetskih mora porasla nakon vremena industrijske revolucije nije slučajan događaj. Kako su ljudi sagorevali sve više fosilnih goriva, tako se povećavala koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, što je dovelo do klimatskih promena i porasta temperature vazduha i vode.

Ali, klimatske promene nisu jedina posledica zagađenja ugljen-dioksidom, tu je i zakiseljavanje svetskih mora. Što se više ugljen-dioksida emituje u atmosferu to se veća količina ugljenika apsorbuje u okeanu i na taj način voda postaje sve kiselija. Ovo se dešava neverovatnom brzinom i nastaviće da se dešava ukoliko se ne zaustavi sagorevanje fosilnih goriva.

Koje su posledice zakiseljavanja okeana?

Zakiseljavanje okeana ne predstavlja pretnju samo morskim ekosistemima. Ova promena ozbiljno utiče i na život čoveka, posebno na onaj deo ljudske populacije koji se direktno oslanja na aktivnosti i prihod koji je vezan za okean, počeviši od ribolova, pa sve do turizma.

Povećanje kiselosti vode otežava život mnogim vodenim organizmima. Na primer, brojni vodeni organizmi imaju teškoće prilikom formiranja školjke ili ljušture, a neki od njih su koralni polipi. Nastanak koralnih grebena je direktno vezan za životni ciklus ovih sićušnih morskih organizama. Koralni grebeni zapravo bivaju formirani tek kada se ovi organizmi pričvrste za podlogu poput stene ili za morsko dno i krenu da se umnožavaju deobom ili pupljenjem usled čega nastaju novi polipi. Tako da vremenom, povećanjem njihovog broja, dolazi do nastanka koralnih grebena. Međutim, kiselost vode dovodi do usporavanja rasta njihove ljušture, čineći morske grebene krtijim i manje otpornim na stresore poput povećanja temperature morske vode.

Koralni grebeni imaju ogromnu važnost, a očuvanje njihovog zdravlja i daljeg rasta ima vitalnu ulogu kako za same morske ekosisteme, tako i za čoveka. Koralni grebeni štite obale od erozije i poplava i predstavljaju utočište za brojne morske organizme, čime doprinose ekonomskom rastu na lokalnom nivou jer podstiču razvoj turizma i ribolova. Nacionalna Administrativna Služba Za Okean I Atmosferu u SAD procenjuje da oko pola milijarde ljudi živi u krugu od 100km udaljenosti od koralnih grebena i direktno ima koristi od njihove zaštite i prirodnih resursa koje oni nude. Na globalnom nivou koralni grebeni mogu da obezbede proizvodnju robe i usluga u vrednosti od 375 milijardi dolara godišnje, što znači da pretnje koralnim grebenima imaju niz nepoželjnih posledica.

Šta se dešava kada koralni grebeni izblede?

Verovatno ste čuli do sada o masovnom izbeljivanju koralnih grebena, pojavi koja je posebno izražena na mestima poput Velikog Koralnog Grebena. Prema rečima Nacionalnog Javnog Radia u Americi: “Do izbeljivanja koralnih grebena dolazi kada alge – fotosintetički organizmi koje prirodno naseljavaju korale i predstavljaju njegov sastavni deo; daju mu boju i proizvode hranljive materije za ishranu samih polipa, odumru, usled promenjenih uslova sredine koji na njih imaju veoma stresan efekat, poput npr. porasta temperature za svega nekoliko stepeni iznad normale.“

Za koralne grebene se smatra da su jedno od mesta sa najvećim biodiverzitetom na planeti. Zbog klimatskih promena i povećanja kiselosti okeana, ogromne posledice trpe ne samo koralni grebeni, nego i organizmi koji ih naseljavaju. Među njima postoji velik broj vrsta koje čovek koristi u svojoj ishrani. Prema programu Ujedinjenih Nacija za Zaštitu Životne Sredine: „Ribe i školjke predstavlja 15% izvora proteina iz namirnica životinjskog porekla, za preko 3 milijarde ljudi širom sveta, dok se milijarda ljudi oslanja na ribu, kao primarni izvor proteina“.

Lako je zaključiti: moramo preduzeti nešto povodom globalnog zagrevanja kako bismo spasili okeane!

Baš poput klimatskih promena i zakiseljavanje okeana ima dramatičan uticaj na ljude i druge vrste širom sveta. Kako bismo sačuvali okeane i zaustavili klimatske promene, moramo prestati sa sagorevanjem fosilnih goriva koja predstavljaju neodrživ izvor energije i imaju štetan uticaj na planetu i preći na proizvodnju energije iz održivih tzv. čistih izvora energije.

Izvor: climaterealityproject.org     Prevod: Asja Putnik

 

Da vaš online Biobella Magazin bude uvek samo na klik daleko od vas. Sačuvajte ovu stranicu!

(desni klik, a zatim „add to bookmarks“ ili „ctrl+d“ na tastaturi :))