Dok uživamo u opuštajućim zvucima talasa na plaži, ni na kraj pameti nam nije da se more pretvorilo u jednu veliku supu punu smeća. Ali realno jeste.. već 3 miliona tona smeća pluta u vodi..od kojih je velika većina upravo – plastika.

Konstantna prisutnost ove količine plastike predstavlja ozbiljnu pretnju životu u vodi.
Morske životinje mogu da se upetljaju u otpad ili da pojedu neki njegov deo misleći da je jestiv jer ponekad liči na plen (zato što morska voda razgrađuje plastiku na manje delove).

Kao što već  znamo plastika nije biološki razgradiva (ne može u potpunosti da se razloži prirodnim putem) te predstavlja ozbiljan problem jer se zadržava u prirodi mnogo duže od od običnog otpada organskog porekla (a to mnogo duže znači i do 1000 godina duže! ).

Oko 80% otpada koji stiže do morskih ekosistema potiče sa kopna i do vode dolazi ili putem vetra ili vodom reka do kojih dospe iz kanalizacije ili sa kopna nošen bujicama vode tokom obilnih padavina. Najbolji način na koji možemo da doprinesemo rešavanju ovog problema i pomognemo pri zaštiti morskih ekosistema je vrlo jednostvan: a to je da sprečimo dolazak što veće količine plastike do vodenih ekosistema.

Izbegavaj korišćenje plastike, nemoj koristiti plastiku za jednokratnu upotrebu

Čak 90% plastike koju koristimo u svakodnevnom životu jeste upravo plastika za jednokratnu upotrebu. Ovde spadaju proizvodi poput plastičnih kesa, plastičnih omota, escajga, slamčica, ili ponekad i poklopaca za kafu za poneti. Samo se priseti koliko često se oslanjaš na upotrebu ovih proizvoda i zameni ih.

Stvori bolju naviku i za sebe i za planetu, tako što ćeš sledeći put kad kreneš u samoposlugu poneti sa sobom platnenu torbu; pripremiti sebi kafu ili čaj za poneti u svojoj šolji ili termosu i odneti escajg u kancelariju, tako da na dnevnoj bazi nemaš potrebu za onim za jednokratnu upotrebu. Kada bar tri puta sprovedeš neku od ovih ideja u delo (ili sve tri) preći će ti u naviku.

Kada ideš u nabavku kupuj veća pakovanja

Mnogo je bolje jednom kupiti veće pakovanje toalet papira ili orašastih plodova poput lešnika i badema, nego češće  kupovati više manjih pakovanja.

Nemoj kupovati gelove za tuširanje sa pilingom

Zrnca za piling koja se nalaze u mnogim proizvodima za lepotu, poput pilinga za lice, pasti za zube, ili gelova za tuširanje, iako naizgled ne deluju štetno,ona ipak jesu. Usled njihove male veličine lako prolaze kroz filtere za prečišćavanje otpadnih voda i na taj način dolaze do prirodnih vodotokova, u kojima ih mnoge vodene životinje progutaju. Ako želiš da koristiš piling za lice ili telo opredeli se za prirodne eksfolijante, poput ovsenih pahuljica ili morske soli.

Kupuj “second-hand” stvari

Većina novih igračaka ili elektronskih gedžeta dolazi u pratnji glomaznih omota koje je teško i  ponekad vrlo frustirajuće otvoriti jer su  “odlično“ upakovani u deblji, a ujedno i savitljivi plastični omot. Obiđi obližnji buvljak ili potraži online proizvode koji su ti potrebni, a  očuvani su i kao novi. Na ovaj način možeš čak i da uštediš koji dinar.

Nemoj kupovati vodu u plastičnoj ambalaži

Svake godine se baci skoro 20 milijardi plastičnih flaša. Solucija za ovaj problem je da poneseš sa sobom vodu u svojoj flaši. Ako te zabrinjava kvalitet vode za piće, uvek možeš nabaviti bokal sa filterom i na taj način poneti sa sobom profiltriranu vodu u staklenoj ili metalnoj bočici.

Recikliraj

To zvuči kao najlogičnije rešenje, ali nije još dovoljno zaživelo u praksi. Na primer, svega manje od 14% plastične ambalaže se reciklira. Ono što većinu ljudi najviše zbunjuje jeste šta od plastičnog otpada može da se reciklira, a šta ne? Uvek proveri oznaku na dnu ambalaže.

Većina boca za piće ili boca od tečnih sredstava za čišćenje će na sebi imati oznaku sa brojem #1 (što je oznaka za PET ambalažu) koja je prihvaćena kod najvećeg broja kompanija za reciklažu plastike. Ona pakovanja koja na sebi imaju oznaku sa brojem #2 (HDPE, flaše koje su uglavnom napravljene od čvršće plastike, poput flaša od tečnog deterdženta za veš) i sa brojem #5 (PP, plastični escajg, boce od kečapa, ili pakovanja od margarina) na nekim mestima takođe mogu da se recikliraju.

Ako nosiš odeću na hemijsko čišćenje, nabavi platneni omot za nju

Kupi platneni omot sa cibzarom za odeću i zamoli u hemijskoj čistioni da ti odeću,  nakon čišćenja, vrate u tome umesto u najlonskom omotu. (Takođe  je vrlo bitno da,  dok si u hemijskoj čistioni, proveriš da li oni izbegavaju upotrebu sredstava za čišćenje koje sadrže PCE ili PERC (perhloroetilen ili tetrahloroetilen-a čija je hemijska formula C2CI4), toksične hemikalije koje se ponekad nalaze u rastvaračima za hemijsko čišćenje garderobe).

Kuvaj češće

Osim što je mnogo zdravije, pravljenje obroka za poneti ne mora uvek da podrazumeva nošenje plastičnih posuda u kesama. Razmisli o nošenju tegle ili metalne posude koju uvek možeš da opereš i iznova koristiš. Ako se ipak odlučiš za jelo napolju, uvek imaj sa sobom bar jednu kašiku ili ponesi svoju posudu za eventualno pakovanje ostataka hrane.

Podrži oporezivanje ili čak zabranu plastičnih kesa

Urgiraj kod nadležnih organa da se zabrani upotreba  plastičnih kesa ili da se donesu  zakoni  koji će njihovu upotrebu svesti na najmanju moguću meru i učiniti je manje poželjnom.

Založi se za promenu kod proizvođača

Iako svako od nas može da doprinese ovoj velikoj promeni kroz menjanje sopstvenih navika, korporacije na očigled svih nas, imaju mnogo veći uticaj. Ako uvidiš da bi neka kompanija mogla da pronađe bolje rešenje vezano za pakovanje njihovih proizvoda, kontaktiraj je. Napiši im pismo, e-mail ili ih bocni tamo gde ih najviše boli i napiši im da si se opredelio/la za proizvod konkurentske firme jer oni imaju pakovanje koje podržava održivi razvoj. Obavesti ih o tome i navedi da ćeš se rado vratiti kupovini njihovih proizvoda ukoliko promene npr. plastičnu ambalažu ili pronađu održivo rešenje.

Promena počinje od tebe. Napravi sebi nov izazov i pokušaj da 30 dana ne koristiš ništa od plastike. Budi kreativan/na. Podeli ovaj izazazov sa tebi bliskim ljudima (čak i preko društvenih mreža). Kada stvarno vidiš koliko često imaš mogućnost da napraviš izbor, i opredeliš se za zdraviju opciju, uvidećeš kolika je moć pojedinca. Svaki put kad kažeš „ne hvala, ne treba mi kesa“ budi siguran/na da doprinosiš nastanku zdravije budućnosti za generacije koje tek dolaze.

Izvor: nrdc.org   Autor: Sarah Engler   Prevela i priredila: Asja Putnik

Da vaš online Biobella Magazin bude uvek samo na klik daleko od vas. Sačuvajte ovu stranicu!

(desni klik, a zatim „add to bookmarks“ ili „ctrl+d“ na tastaturi :))