Imam lošu vest – imamo više od pola zime pred nama. Izvinjavam se svim ljubiteljima minusa, šaleva i kapa, ali meni je činjenica da smo tek koju nedelju zakoračili u zimu, realno vrlo loša vest. Ne mili mi se brijanje hladnog vetra i smrzavanje iako jedva hodam od broja slojeva na meni, a sneg volim ali samo prvih par sati dok pada.

Letnje dete, šta ćete. Kolači za Božiće i slave su mi se naravno milili, ali i oni će mi se smučiti kad u aprilu budem trebala da obučem samo dva sloja pa se svaka lako stečena kila lepo (pro)vidi. Naročito ne volim zimski nedostatak svežeg povrća, onog pravog, nerforsiranog ispod najlona, povrća.

Ali jedna biljka me ne izneveri zimi. I tu istu biljku, odnosno njen plod, a naročito u kombinaciji sa cimetom i medom, obožavam. Ova narandžasta zimska čarolija mi je posebno draga i u obliku čorbe, a volem i njene semenke. Kao doručak, ručak i večera, slatka ili slana ova poslastica može da bude ceo obrok ili prilog, a da o kilama praktično ne morate ni da razmišljate. Sita, a ne goji – dakle, idealna. Bundeva je možda jedina „guiltfree“ namirnica jer jednostavno you can’t go wrong.

Razlozi „idealnosti“ ove namirnice su pre svega kalorijske. Obzirom da često pričamo ili su pitanja postavljena iz oblasti dijete, onda možemo da kažemo da je bundeva jedna od namirnica sa kojom ne možete pogrešiti u dijetama. Razlog tome je neverovatna količina vlakana u budevi. Magičnost vlakana je u tome što su izvor sitosti a pored toga sprečavaju i da se bilo koji višak (masti, šećera) absorbuje.

Namirnice bogate vlaknima (kao što su bundeva, ali i krastavac, spanać, boranija, šampinjoni) poboljšavaju kvalitet celog obroka. Prvo, teško je prejesti se (u kalorijskom smislu) obroka koji sadrži puno vlakana. Zamislite sarmu (bez hleba) – osećaj sitosti, ali realno u kalorijama niste uneli ništa posebno, samo kupus (u pola malo više od 100kcal) i onda punjenje koje je ili šampinjoni (opet nula bodova za kalorije) i malo pirinča.

Al’ da se vratimo sa ovog poznatog osećaja na bundevu… Zamislite sad: večera je pečena bundeva sa malo meda i cimeta. Za početak zvuči privlačnije od supe od kupusa, a sastav je skoro isti. Šta više unosite najceliji plod, minimalno obrađen, a onda mu dodajete benefit kroz med (ne brinite šećer iz meda će se utopiti u vlakna bundeve) i onda BUM – cimet, moćni začin! A sad zamislite čorbu od bundeve, pa pitu od bundeve sa tankim tankim heljdinim korama (sa ili bez cimeta), pa onda stavite kockice budeve umesto krompira u čorbe, pa onda napravite muffine sa bundevom sa minimalnom količinom integralnog brašna koje će ponovo upiti vlakna ove super povrćke.

A kad na red dođu semenke, e tu već hvali nema kraja. Za šta su dobre bundevine semenke? Prvo kao odličan izvor cinka, minerala koji će vas zaštiti od mnogih zala uključujući tumore i bakterije. Onda su odličan izvor magnezijuma – zašto da grickamo zrnca iz kesice suplementa kad možemo da grickamo semenke u najizvorinijem obliku. Magnezijum je naravno odličan za sve mišiće (uključujući i srce) ali i za nervni sistem.

Za vas sa problemima sa spavanjem i/ili postmenopauzom semenke bundeve nude mir i harmoniju u vidu triptofana, aminokiseline koja će u organizmu povećati vaše hormone sreće. A za sve vas koji povezujete semenke budeve i prostatu – u pravu ste. Za sve muškarce preko 50. godine budenvine semenke su obavezne, kao što vidimo, iz više razloga.

I tako dolazimo do kraja epa o bundevi u zimskim mesecima. Iskoristite narandžastu zimsku čaroliju dok možete a onda uživajte i u njenim savršenim semenkama – mnogo su zdravije od većine grickalica, a i ne goje. Savršenstvo uživanja bez krivice. Zar to nije ono što smo oduvek tražili?

Da vaš online Biobella Magazin bude uvek samo na klik daleko od vas. Sačuvajte ovu stranicu!

(desni klik, a zatim „add to bookmarks“ ili „ctrl+d“ na tastaturi :))