Gde sve i kako možemo napraviti kutak u kome ćemo posvetiti sebi malo vremena i kroz određeni broj vežbi održavati svoju formu. Često su nam gradske sale daleko i traže ne malo vremena da se pripremimo za odlazak, da odemo do njih, da nađemo parking, odtreniramo svoj trening i vratimo se kući posle pića sa kolegama. To iziskuje bar par sati, a teško da neko od nas može sebi priuštiti toliko vremena, nekoliko puta nedeljno za trening u večernjim satima.

Elem, kada sam prvi put ušao u zgradu u kojoj danas živim pomislio sam „kako dobra zgrada“ debljih zidova, suva, sa puno svetla u hodnicima, jednom rečju stara gradnja (sedamdesete prošlog veka). Međutim nisu to bila sva pozitivna iznenađenja. U podrumu zgrade bilo je nekoliko zajedničkih prostorija, suvih, poveće kvadrature. I kako to biva, što je svačije to je ničije. Stanari su u početku stidljivo i krišom, a potom potpuno otvoreno, počeli da u te prostorije odlažu višak stvari. Malo kasnije da bacaju smeće i otpatke. Ubrzo posle toga podrum su počeli da posećuju psi, mačke, pacovi ostavljajući svoje tragove.

Zamolio sam predsednika kućnog saveta da porazgovara sa stanarima i da mi daju saglasnost da prostor sredim, očistim, okrečim i privedem nekoj nameni. Složili su se i ja sam prionuo na posao. Za početak angažovao sam firmu koja se profesionalno bavi čišćenjem, simboličnog naziva “Vrednica”. Boga mi je “Vrednici” trebao ceo jedan dan da napravi reda i očisti prostoriju. Trebalo je sve to izneti, očistiti, oribati, sterilisati. Potom sam nastupio ja. Okrečio sam zidove i uneo stare ali čiste tepihe i itisone. Prostorija je dobila izgled sobe. Prijatne sobe. Oni najradoznaliji, kada su došli da vide šta se to radi, nisu mogli da veruju. Čak su hteli da se izuju pre ulaska u prostoriju. Njihovo iznenađenje je bilo konačno kada su videli da će tu biti sala za vežbanje, sve sa bokserskim džakovima. 

Ali evo kako je to izgledalo pre:

Slika govori više od hiljadu reči. Trebalo je vremena i upornosti da se sve to sredi. Naravno sve bi bilo daleko lakše kada bi se više stanara okupilo oko jedne ideje i kada bi svako pogurao koliko može i finansijski i fizički. Ali s obzirom da sam sportista, ja sam u celosti preuzeo sve na sebe. I tako polako očistio sam, a onda i popunio prostor „spravama“ za vežbanje. S obzirom da se od svoje četrnaeste godine bavim karateom, u Sali dominiraju džakovi za udaranje, ali ima i sprava za ostale aktivnosti. Ono što bih istakao je to da prostorija mora biti dezinfikovana i okrečena (kreč ubija dosta mikroorganizama). Poželjno je da ima prozor kako bi se pravila promaja i omogućila jaka cirkulacija vazduha.

Ono što je najbolje u ovoj priči jeste to da su se klinci iz ulaza „primili“ na teretanu i rado dolaze da vežbaju. Ima tu fudbalera, balerina, odbojkašica, plesačica. U svakom slučaju bolje je da deca provode vreme tu nego na ulici. Ubacio sam par zvučnika, tako da imaju i muziku. Na internetu se može “skinuti” pregršt vežbi za svaku spravu pa su ovde izlišna posebna objašnjenja.

Sa spravama polako. Za početak jedan trenažer, lat mašina, švedska lopta, par „bučica“ i nekoliko gumenih prostirki za vežbanje. Sve je spremno za vežbanje, sem vas za sada. Da biste i vi bili spremni potrebno vam je 60 minuta slobodnog vremena, 15 minuta za zagrevanje i 45 minuta za vežbanje. Posle tih 60 minuta garantujem da ćete se u stan vratiti sa osmehom na licu.

Eto tako to izgleda u slučaju moje zgrade i podruma za vežbanje.

A evo i cveća:)

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.