Pitanje iz naslova sam namerno stavio u ženski rod jer mi se nekako čini da je muškarcima donekle jasnije zašto treniraju ili zašto bi trebalo da treniraju, nego ženama. U redu, nije odnos prema treningu tako oštro određen polom, nemojte me pogrešno shvatiti, niti su muškarci vredniji na tom polju od žena. Međutim, fizički rad – što trening zapravo i jeste – nekako genetski i kulturološki lakše„ide“ uz muškarce i deluje mi da je „jačem polu“ makar intuitivno jasno da je potrebno s vremena na vreme da „pomeri guzicu“ i uradi nešto teže od otvaranja limenke piva.

Razlozi

Verujem da je ovo stoga što su fizičko kretanje i lov bili osnovni zadatak muškaraca u prvobitnim zajednicama. Na taj način, omogućavali su opstanak ne samo sebi, nego i užoj skupini kojoj pripadaju, uključujući i potomstvo. Pored toga, trening se na nekom uvreženom nivou vezuje za „mišiće“, „snagu“, „izdržljivost“ – u čemu bi se skoro svaki muškarac rado prepoznao, a tek relativno od skorije i za „dobar izgled“. Takođe, potreba za druženjem unutar muškog „čopora“ može, sem u kafanu, prirodno da se smesti i u rekreativni sport.

Motivi

Naravno da prisustvo ove „intuitivne“ potrebe kod muškaraca ne znači automatski da će biti i realizovana. Svi imamo slične slabosti, a uvek je lakše zavaliti se u fotelju i gledati televizor nego dobro se oznojati trčanjem. Sve dok lekar ne kaže suprotno.
Žene trening najčešće stavljaju u kontekst potrebe za boljim izgledom. Što je i prirodno. Ovo je isto tako nešto što je „intuitivno“ i genetski predodređeno. Jer žene na prvom mestu izgledom privlače muškarce i na tome kako sebe doživljavaju što se tiče izgleda – često grade samopouzdanje i društvenu poziciju.

Stoga, čini mi se da je glavni motiv za bavljenjem treningom kod žena želja da se „zategne zadnjica” ili „skine koji kilogram“. Ako ovaj motiv nije prisutan, teško da će se prosečna osoba ženskog pola naterati na fizičko vežbanje, osim ako nije aktivni sportista.

U današnje vreme svest o neophodnosti redovne fizičke aktivnosti sve više raste zahvaljujući medijima ali i ekspanziji „industrije“ fitnesa i velnesa, tako da postoji i određeni broj onih koji se u programe rekreacije uključuju iz zdravstvenih i emancipirajućih razloga. No, mislim da je broj ovakvih kod nas još uvek dosta nizak, naročito van žestoko urbanih sredina.

E sad stvarno – zašto bih vežbala?

Vreme je da ostavimo po strani ovo moje kvazi-umovanje i zapitamo se zajedno: zašto bih vežbala ako sam manje-više zadovoljna sobom (postoji li takva žena?!) i doktor mi nije naredio? Pokušajmo dati nekoliko dobrih argumenata u korist redovnog vežbanja:

  • Telu je potrebno kretanje da bi bilo zdravo i funkcionalno. Zato u svom telu imaš kosti i mišiće, a ne samo nepomičnu gomilu sala.
  • Intenzivna fizička aktivnost deluje pozitivno na psihološki i emotivni status. Drugim rečima, bićeš srećnija i zadovoljnija.
  • Kroz grupnu fizičku aktivnost – igru, ostvarujemo socijalizaciju, upoznajemo nove ljude, učvršćujemo postojeća prijateljstva, edukujemo mlađe generacije.
  • Redovna i individualno dozirana aktivnost predstavlja (uz ishranu) najbolji temelj dobrog zdravlja, vitalnosti i dugovečnosti.
  • Vežbanje i fitnes su danas moderni trendovi. Ako želiš da si savremena, nije dovoljno samo da obučeš sportsku i kežual garderobu. Treba i da neguješ takav životni stil.
  • I za kraj – glavni argument: redovnim treningom ćeš umanjiti šanse da ti se “zalepi” mrsko salo na stomak, butine i zadnjicu. Tvoje telo će izgledati lepše, a ličnost zračiti pozitivnom energijom!

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.