Ako ste ikada bili na planinarenju sigurno ste imali neki peh za pamćenje. Ja svakako jesam. Uistinu, jedini razlog zašto vam dajem bilo koji od ovih saveta je zato što sam i ja s godinama napravio puno smešnih grešaka. Što znači da i ja spadam u žrtve navedenih nepromišljenosti.

Napravio sam sve moguće zabeležene greške koje početnici prave, naučio mnogo toga iz njih, i još uvek učim. Naime, nije bitno kakvu ste grešku napravili, važna stvar je da vežba čini majstora i da ćete se vremenom usavršiti.

Napišite u komentarima ispod teksta vaše najsmešnije iskustvo sa planinarenja, ako ste ga imali.

1. Kuvanje u šatoru

Kuvanje večere u šatoru čini se kao zgodna ideja, posebno ako je napolju kišovito ili hladno. Ali to može izazvati ozbiljne posledice. Zato razmislite još jednom pre nego što upalite plinski uređaj u šatoru. Zbog vaše nepromišljenosti šator može da vam izgori, a druga, manje očigledna opasnost je da šator može da se napuni ugljen monoksidom što može biti smrtonosno za vas.

Nekada vam je zaista potrebno sklonište da bi nešto skuvali kada je zima ili kada ste na planini, a oko vas je snežna oluja. Pa ako baš morate, kuvajte u predvorju šatora (ne unutar samog šatora) i napravite dobru ventilaciju. Ako ne ispunjavate ove dve stvari, nemojte kuvati uopšte.

.

2. Natapanje vreće za spavanje

Evo iznenađujuće profesionalnog saveta: Ne dozvolite da vam se vreća za spavanje nakvasi jer ćete onda spavati u mokrom. Šokantna činjenica, zar ne? U svakom slučaju ovaj peh je kao obred za kampere poletarce. Teško je da shvatite poentu ovoga dok se jednom ne nađete u toj situaciji. A kada jednom to doživite, neće vam se više ponoviti.

Razvijte opsesiju da sačuvate svoju vreću od vlage. Spakujte je u vodootpornu zaštitnu kesu i stavite je u ranac. Za ovo će vam dobro poslužiti one jake kese koje koristite za đubre. Dodatna zaštita vreće za spavanje nije na odmet za tako bitan deo opreme, iako se smatra da su rančevi vodootporni (neki modeli stvarno jesu).

3. Žuljevi na nogama

Ništa ne može upropastiti odlazak u prirodu tako brzo kao kada otkrijete da vas je obuća nažuljala. Kada putujete pešaka i svaki sledeći korak sve više boli, teško da ćete uživati u prelepom okruženju.
Žuljevi nastaju usled trenja. Kada nosite previše usku ili krutu obuću dolazi do trenja sa određenim delovima kože i stvaraju se žuljevi. Mogu se brzo razviti na znojavoj i mekoj koži.

To je još jedan od razloga zašto ja volim laganu obuću za trčanje umesto čizama. Udobne su, stopala imaju dobru ventilaciju i što je najbitnije, ne stvaraju mi žuljeve koliko god ja pešačio.

Ako ipak planirate da nosite planinarske čizme, dobro ih razgazite. U svakom slučaju, koju god obuću da nosite, stanite na prve znake žuljeva i obavezno ih sanirajte. Planinarenje sa plikom u nastajanju nije nepodnošljivo, ali narednih dana će biti sve bolnije.

4. Previše prtljaga

Svaki kilometar u prirodi nosi više od 1300 pređenih koraka, a zemljište je retko kada ravno. Setite se toga kada kod kuće procenjujete težinu ranca koji nosite. Brzo ćete postati svesni da ste poneli previše stvari kada vam pešačenje postane naporno zbog težine ranca.

Pakovanje samo neophodnih stvari je sposobnost koja dolazi sa višegodišnjim iskustvom u planinarenju. Što više vremena provodite napolju, sve više shvatate šta vam je zaista potrebno i šta treba poboljšati a šta izbaciti.

Uobičajene zamke su nošenje previše garderobe, hrane i dodatnih stvari kao što su kamperske stolice, cipele i višak posuđa za kuvanje. Kada se pakujete za planinarenje, počnite sa 3 najbitnije stvari: šator, ranac i vreća za spavanje. Oprema je poslednjih godina dosta unapređena što se tiče težine. Na primer moj ranac, šator za dve osobe i vreća za spavanje zajedno teže oko 2 kg. Lakši ranac na leđima čini da još više uživate u planinarenju.

5. Potapanje vašeg skloništa

Kada postavljate šator, uvek postavite sebi ovo pitanje – na koju stranu će voda otići ako pada kiša? Ravne površine su uvek primamljive za postavljanje šatora, ali to su takođe mesta na kojima će se sakupljati voda. A onda, kada počne da pada kiša, probudićete se usred noći sa par centimetara vode u vašem šatoru, što nimalo nije zabavno.

Kada postavljate šator potražite mesto gde voda ima svoj put oticanja i nikada ne postavljajte šator na mestima koja su ranije bila bare. Pronađite mesta na kojima su ranije već postavljani šatori da ne gubite vreme na traženje novog. Kampujte na najmanje 200 metara udaljenosti od izvora vode i izbegavajte niske predele u dolinama da biste izbegli kondenzaciju i niske temperature.

6. Davanje hrane divljim životinjama

Šokantna je činjenica koliko malo ljudi ume adekvatno da čuva hranu koju ponese u divljini. Da, adekvatno čuvanje hrane jeste velika stvar – ne samo za vas, već i za divlje životinje. Hranjenje divljih životinja menja njihove navike u traganju za hranom i uči ih da povezuju hranu sa ljudima. Na primer kada medvedi nauče da povezuju hranu sa ljudima, obično je neophodno da budu uhvaćeni, premešteni a ponekad i ubijeni. Nemojte ih hraniti, neka divljina ostane divljina. Imate mnogo drugih načina da odlažete hranu. Kanisteri, vreće i kese sa drškama mogu biti dobro rešenje pa odlučite šta je najbolje za vas.

7. Nošenje neisprobane opreme

Testiranje opreme koju ćete nositi na planinarenje je osovna stvar koju treba da uradite prilikom pripreme za put. Ne nosite u divljinu ništa što nije isprobano kod kuće, jer nešto će sigurno poći po zlu. Može se desiti da ponesete pogrešno gorivo za peć, baterijsku lampu kojoj su slabe baterije, ili da se satima mučite postavljajući novi šator.
Izbegnite ove i mnoge druge neprilike sa novom opremom tako što ćete ih testirati kući pre
odlaska na put. Takođe bi bilo dobro da koristite ček listu kako ne bi zaboravili bitne stvari.

8. Loša procena potrebne količine vode

Čista pijaća voda je jedna od najbitnijih stvari za život u divljini. To je i jedna od najtežih stvari koju ćete nositi u svom rancu, pa je veoma bitno da održite ravnotežu između unosa i potrošnje vode na vašem napornom putovanju u divljini. Uvek morate znati koliko je udaljen sledeći izvor vode, i baš kada se pakujete treba da pijete vode, tako nećete morati da nosite veliku količinu vode usput.
Na primer, ako planinarite pustinjskim predelima obavezno treba nositi rezerve vode, ali ako planinarite pored čistih reka, to je nepotrebno opterećenje.

9. Traljavo planiranje putovanja

Za planiranje putovanja treba izdvojiti dovoljno vremena, što baš i nije zabavno, ali je neophodno, posebno kada su planinari početnici u pitanju. Planiranjem puta ćete izbeći bezbrojne greške koje bi vas mogle izbaciti iz koloseka. Tokom ove faze nađite odgovarajuće mape, nabavite potrebne dozvole, informišite se o trenutnom stanju na tom mestu gde želite da odete (sneg, vatra, bube, itd.), uslovima sa kojima se možete susrseti tamo – zatvoreni putevi, zabrana paljenja vatre, i mnoge druge stvari.

Nepoznavanje teritorije lako može da vam upropasti putovanje. Leteti kao muva bez glave je naizgled dobro dok se ne izgubite, shvatite da nemate odgovarajuću dozvolu ili da postoji neka druga posebna okolnost za koju niste spremni.

10. Ignorisanje vremenskih prilika

Vremenske prilike u divljini su u suštini jako nepredvidive. Temperature na planinama mogu brzo da padnu, i brže nego što ste mislili vreme postaje varljivo. Izloženost lošim vremenskim uslovima bez odgovarajuće opreme je najopasniji scenario koji vam se može dogoditi. Zato ne dovodite sebe u tu situaciju. Iako prognoza kaže da će biti sunca ponesite kabanicu. U prirodi su večeri i jutra skoro uvek sveža, pa ponesite topliju jaknu, kapu i rukavice kad god pođete na put. Ako niste adekvatno pripremljeni za kišovito i hladno vreme, ne treba uopšte ni da polazite u prirodu. Tačka.

11. Nepoznavanje navigacije

Da li znate kako se koriste mapa i kompas? Šta biste radili da se izgubite u divljini? Da li znate kako da signalizirate za pomoć i kako da povećate šanse da naiđete na ostale ljude kada se izgubite? Ako to ne znate, sebe stavljate u jako lošu poziciju.
Svaki planinar treba da zna osnovne veštine navigacije. Ako ne, ne bi ni trebao da ide u divljinu. Nikada nemojte da dovedete sebe u situaciju da na svojoj koži osetite kako je to biti izgubljen u divljini. Posledice mogu biti strašne.

12. Ostavljanje otpada

U presudnu planinarsku veštinu spada i veština ne ostavljanja otpada za sobom. Što više vremena provodimo u divljini, veći je naš uticaj na biljke i životinje koje žive na tim područjima. Ako se ne potrudimo da što manje promenimo njihovo prirodno stanište za vreme našeg boravka, uništićemo naše iskonski divlje predele.

Evo nekih jednostavnih saveta: ne koristite biorazgradive sapune u blizini prirodnih voda; pokupite svo đubre pri odlasku; za izmet možete iskopati rupu i zakopati ga; poštujte propise o korišćenju vatre; čuvajte hranu na odgovarajući način; ne hranite divlje životinje; naučite pravila sredine gde odsedate i pridržavajte se istih.

To su sitni detalji, ali iznenadili biste se brojem planinara koji ih ne poznaju ili se ne trude da ih poštuju. Tako da, potrudite se da divljina ostane koliko god je moguće ista i nakon vašeg odlaska.

Da rezimiramo:

Koliko god se vi trudili da ne zabrljate, šanse da napravite smešne greške za pamćenje na planinarenju su velike. Zato iskoristite te situacije na najbolji način i naučite nešto iz svojih grešaka, prilagodite se divljini i pokušajte ponovo. Nakon svega, interesantne stvari koje su vam se desile potisnuće čak i one trenutke očaja kada ste bili zaglavljeni u blatu.

Izvor: cleverhiker.com

 

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.