Dijabetes je veliki problem današnjice. Ova tiha, a ubojita bolest sve je češća i podmuklija. Dijabetes danas se može lako prepoznati i lečiti, a naravno i sprečiti samo kad znate gde da ga tražite. A ako mislite da se ne može dogoditi vama i vašim bližnjima… pa, može baš zato što smo tako „moderni“ i in….

Dijabetes je stanje u kom organizam ne može da iskoristi šećer (glukozu) koja se u nalazi u krvotoku. Ćelije su zbog toga „gladne“, a krvni sudovi oštećeni toksičnim šećerom.

Nemogućnost adekvatne „ishrane“ ćelija posledica je ili nedostatka insulina, hormona koji „tera“ šećer u ćelije ili nedostatka ili loše funkcije receptora za glukozu na samim ćelijama. Suštinski, na osnovu ove podele imamo i dve vrste dijabetesa.

Diabetes mellitus tip 1 je „urođeni“ dijabetes. To je vrsta autoimune, delom urođene, bolesti kad se organizam okrene protiv sopstvenih ćelija. Ovaj tip dijabetesa je relativno redak (oko 5% svih osoba sa šećernom bolesti) i javlja se uglavnom u detinjstvu ili kod mladih. Problem u dijabetesu tipa 1 jeste u nedovoljnom stvaranju insulina. Ćelije nastradale u autoimunom procesu su baš one ćelije koje stvaraju insulin (posebne ćelije pankreasa). Zato nema dovoljno hormona, a ima previše šećera u krvi. Dijabetes tipa 1 leči se, logično, insulinom, koji se ubrizgava potkožnim injekcijama.

Drugi tip dijabetesa je onaj „moderni“ čija učestalost raste sa porastom broja restorana brze hrane i časova provedenih pred TV-om.

Diabetes mellitus tip 2 je posledica višegodišnjeg maltretiranja pankreasa i bombardovanja ćelija ogromnim količinama šećera (glukoze). Zbog ovog mal-tretmana ćelije jednostavno povuku svoje receptore za šećer (slično pužu koji povlači rogove u strahu). Pankreas registruje ovu nedovoljnu količinu šećera u ćelijama i luči sve više i više insulina kako bi ispravio situaciju, ali avaj…

Sad i insulina i šećera ima previše u krvi, a ćelije su gladne – niko nije sretan, a po najmanje vlasnik tela koji žudi za hranom, stalno je žedan, mokri non stop, a visok šećer u krvi mu polako ali sigurno „guli“ krvne sudove, oštećuje ih i sprema za sledeću fazu – začepljenje i infarkte. Proces je spor, mnogo sporiji nego što smo ovde naveli i trebaju godine loše ishrane i ignorisanja simptoma da se sve ovako odigra. I pomislili bi, možda, pa ko bi sebi dozvolio ovo, ali…

Postoji dve važne i relativno jednostavne stvari koje možete uraditi da sprečite razvoj dijabetesa tipa 2.
Prvo, možete ga sprečiti! Ovu vrstu šećerne bolesti dobijaju praktično isključivo osobe koje se loše hrane. Zdrava ishrana je ključ uspeha i u ovom slučaju. Puno povrća, voća, nemasnih proteina i vi ste na konju.

Ali ukoliko imate „genetsko opterećenje“ u vidu bake ili deke za koje znate da su imali šećer onda treba da znate da je vaš pankreas, pa recimo, manje vredan, da lošije podnosi skokove šećera u krvi i da za vas jednostavno nisu pekare i slatkiši. Ne morate izbegavati voće i slatkiše sa fruktozom ali morate, bar povremeno kontrolisati šećer u krvi (brzi test iz prsta rezultat znate za par sekundi). Sledeći korak: nemojte se nervirati. Lakše reći, nego uraditi, znam, ali stres podstiče lučenje kortizola, hormona koji ozbiljno otežava posao insulinu i… pa jednostavno zaista ne bi trebalo da ga dodatno opterećujete… ima dovoljno problema i bez vaših stresova…

Ali ima jedan sjajan način kako možete smanjiti stres, poboljšati korišćenje glukoze i pomoći insulinu, sve u jedan – vežbanjem! Vežbanje je verovatno najefikasniji način prevencije dijabetesa. Vežbanjem povećavate mišićnu masu, a mišići su jedini (pored mozga) kojima insulin nije potreban da bi koristili šećer iz krvi. Aktivni mišići imaju širom otvorene „kapije“ za šećer iz krvi i lepo mogu da „usisaju“ višak koji insulin ne može da ugura u druge ćelije. Vežbanje je odličan i zdrav način da snizite nivo gorepomenutog bad guy-a. „Vežbanjem protiv dijabetesa“ nije samo slogan.. to je činjenica…

Mnogo smo moderni. Mnogo volimo da pratimo trendove. A trend su i dijabetes kod dece i gojaznost kod više od pola populacije u razvijenim zemljama. Živomo brzo, hranimo se u istom tempu, a mislimo da loše stvari ne mogu da nam se dese…
Šećerna bolest je bolest brze hrane i nekretanja.. ne dozvolite sebi da pratite taj loši trend – pokrenite se pojedite jabuku i grickajte krastavac, a bajs i plivanje vas željno čekaju da zajedno oterate lošu karmu predaka.

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.