Svakako da nas obavljanje stvari za koje smatramo da su korisne na neki način – a naročito onih koje smatramo dosadnim i napornim – može učiniti na određeni način srećnim ili makar zadovoljnim. To može biti osećaj ostvarenosti koji je baziran na ispunjenju neke psihološke potrebe ili pak osećaj rasterećenosti nakon otklanjanja određene frustracije.

Jednim delom, ovakav osećaj prisutan je i nakon obavljenog treninga, te je čak on sam sposoban da u senku baci umor i bol koji prate fizičko vežbanje. Međutim, postoje i fiziološki mehanizmi koji se pokreću tokom fizičke aktivnosti, a koji dovode do blagog osećaja euforije ili drugim rečima osećaja sreće koji se ne može vezati isključivo za svest o obavljanju korisnog zadatka.

Fiziologija sreće

Osećaj zadovoljstva i „sreće“ na telesnom nivou vezuje se za oslobađanje određenih supstanci u našem organizmu. Pre svega, reč je o neurotransmiterima serotoninu, dopaminu, kao i endogenim opoidima poput endorfina i monoamida. Ovi neuralni putevi i fiziološki mehanizmi nastali su kao posledica evolucije organizma u uslovima okruženja.

Ono što je korisno za organizam stvara prijatne senzacije i tokom vremena učvrćuje dati obrazac ponašanja, i obrnuto. Ovu prirodnu sposobnost našeg tela možemo „hakovati“ kako bi sebi olakšali učvršćivanje novih i pozitivnih navika. O tome možemo pisati neki drugi put. Na žalost, ovi mehanizmi su takođe podložni manipulaciji te predstavljaju osnov za razvijanje različitih bolesti zavisnosti.

Treningom do sreće

Fizičke i zdravstvene blagodeti redovne fizičke aktivnosti većini su dobro poznate i ovde se njima nećemo posebno baviti. Ono što je velikom broju ljudi nepoznato jeste da se sa učestalim i pravilno doziranim treningom može unaprediti i mentalno-emotivno blagostanje. Evo i zašto:

  • Trening popravlja raspoloženje. Zahvaljujući fiziološkim efektima treninga, u telu dolazi do lučenja pomenutih supstanci koje su zadužene da umanje bol i unaprede reakciju organizma na stres. Studija sprovedena u Finskoj pokazala je da su osobe koje vežbaju makar dva do tri puta nedeljno značajno manje podložne depresiji, besu, cinizmu i stresu – nego oni koji vežbaju znatno manje ili ne vežbaju uopšte.
    Još studija govore u prilog ovome. U jednoj, pokazano je da 30 minuta aerobne aktivnosti tokom tri do pet puta nedeljno umanjuje simptome depresije za čak 50%.
  • Trening umanjuje negativne efekte stresa i stvara preduslove za bolje prevazilaženje budućeg izlaganja stresorima. Svaka naša reakcija na doživljenu pretnju (fizičku, verbalnu, situacionu) predstavlja okidač za telesnu reakciju „bori se ili beži“ bez koje ne bi bio moguć opstanak kako jedinke tako i vrste. Tokom ove reakcije dolazi do oslobađanja hormona stresa (adrenalin), podizanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, sve u cilju pripreme za odbranu ili udaljavanje od pretnje. Problem je što u savremenom društvu u najvećem broju situacija nismo u mogućnosti da na adekvatan fizički način reagujemo na doživljenu pretnju (stres). To tokom vremena može dovesti do razvoja hroničnih zdravstvenih problema. Redovna fizička aktivnost nam pomaže da se oslobodimo ovog „nataloženog“ stresa u svom organizmu. Pored toga, studija Univerziteta Prinseton pokazala je da vežbanje učvršćuje neuronske veze zadužene za oslobađanje neurotransmitera GABA koji dovodi do prirodnog osećaja smirenosti. Anksiolitici poput čuvenog Bensedina koriste upravo ovaj mehanizam delovanja. Složićete se da je vežbanje bolja alternativa.
  • Trening jača samopouzdanje. Redovan trening će se tokom vremena neminovno odraziti na to kako se osećate i kako izgledate. Manje stresa a više pozitivnih emocija dovešće do toga da budete zadovoljniji sobom i životom uopšte. Fiziološke adaptacije, kao i unapređenje opštih fizičkih sposobnosti, čine nas jačim i otpornijim i na buduća izlaganja stresnim situacijama. Doprinos dobrog fizičkog izgleda na to kako se osećamo u pogledu sebe evidentna je stvar. Uži struk i čvršća zadnjica – formula za samopouzdanje 😉
  • Trening pomaže da bolje spavate. Na reprezentativnom uzorku od preko 2600 ljudi, uzrasta 18 – 85 godina, utvrđeno je da 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno dovodi do 65% unapređenja kvaliteta spavanja. Sigurno da je ovo posledica svega prethodno nabrojanog. Blagi fizički zamor, „izduvani“ ventili i mentalna rasterećenost, kao i dobar osećaj u pogledu sebe – dovode i do kvalitetnijeg odmora, kada je za to vreme. Ovo omogućava učvršćivanje pozitivne povratne sprege u domenu životnog ritma i navika. Bolji odmor = više energije = bolje raspoloženje = više aktivnosti = bolji odmor itd.

Zaključak

Nije slučajno što nas pokret čini srećnim. Kretanje i redovna fizička aktivnost su nasušna potreba tela, što se najbolje vidi na činjenici da smo bez njih neraspoloženi i podložni degradaciji zdravstvenog stanja tokom godina. „Brzi fiksevi“ u vidu kofeina, cigara, slatkiša ili „zabavnih“ aktivnosti mogu samo kratkoročno da nas učine „srećnijim“ – s tim da je taj osećaj lažan i predstavlja samo trenutnu iluziju. Ostvarivanje ciljeva usmerenih ka blagostanju sebe i drugih, osećaj životne orjentacije i zdravo ispunjavanje telesnih i psiholoških potreba – temelj su „sreće“ na duže staze. Jer sreća je svesno KRETANJE pravim putem, a ne neko maglovito i neizvesno odredište.

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.