Kad smo pitali mame Novosađanke šta žele da čitaju na našem blogu, mnoge su navele štitnu žlezdu kao njima zanimljivu temu. I zaista, osobama koje pate od bolesti štitne žlezde jako je važno kako se hrane. A kako su bolesti štitne žlezde sve češće, tema zaslužuje da bude među prvima na blogu.

Za početak važno je napomenuti da skoro polovina osoba koja ima problema šta štitnom žlezdom nije svesna svog problema, tako da ako ne možete da se oslobodite viška kilograma ili čak ako ne možete da dobijete ni kilogram i pored svog truda, možda bi i vi trebalo da proverite svoju tireoideu.

Par reči o samoj žlezdi i njenoj funkciji. Štitna žlezda je endokrina žlezda čija je osnovna uloga u regulaciji metabolizma. Ona igra veoma važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata (šećera) i masti pa zato nije ni čudo što poremećaj funkcije ove žlezde može da utiče na telesni sastav. Pored toga, štitna žlezda utiče na naš nervni sistem, rad srca i pluća, menstrualni ciklus, nivo kalcijuma u krvi, nivo holesterola, na kvalitet kože i tako dalje.

Postoje dve vrste poremećaja rada štitaste žlezde. Hypothyreoidismus označava smanjenu funkciju štitne žlezde i može biti posledica upale odnosno autoimunog procesa Hashimoto tireoiditisa. Zbog upale žlezda nije u mogućnosti da luči dovoljno hormona T3 i T4 te vremenom dolazi do usporenja metabolizma, koža postaje suva, javlja se umor i otežana koncetracija. Oko 5% populacije u razvijenim zemljama ima ovu bolest, žene sedam puta češće od muškaraca. Obzirom da se javlja kod žena srednje dobi, stanje često ima značajan uticaj na trudnoću, kao i na održanje zdrave telesne težine.

Hyperthyreoidismus je povećana funkcija štitne žlezde, bolest u kojoj se jasno vidi na šta sve utiče ova žlezda obzirom da su njeni efekti u ovom stanju naglašeni. Osoba sa hipertireoidizmom ima problema sa mršavljenjem, lupanjem srca, drhtanjem, nervozom, visokim krvnim pritiskom, prolivastim stolicama. Najčešći uzrok ovog stanja je takođe autoimuna bolest Grejvsova bolest. Hipertireoidizam je ređi od hipotireoidizma. Takođe, vremenom se kod osoba osobe sa Grejsovom bolešću javi nedovoljna funkcija žlezde zbog isrcpljenosti tkiva i tada i ove osobe imaju hipotireoidizam.

Osobe sa ovim autoimunim bolestima štitne žlezde (Hashimoto i Grejvsova bolest) češće od drugih imaju i šećernu bolest, celijakiju i reumatoidni artritis tako da je nega ovih pacijenata komplikovana i multidisciplinarna, a ishrana važnija nego kod osoba koja nemoju ova oboljenja. Važno je da osobe koje imaju problem sa štitnom žlezdom znaju da imaju i dodatni povećani rizik za bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularni rizik). Jako je važno da svoju ishranu koriguju ne samo prema štitnoj žlezdi već i u smislu zdravlja srca, zdrave telesne težine i dobrog rada creva.

Hormonsku terapiju nedovoljne funkcije štitne žlezde određuje endokrinolog, obzirom da je potrebno iskustvo i znanje kako bi se precizno dozirao lek. Što se tiče ishrane i korekcije kardiovaskularnog rizika sami možete da uradite puno toga.

  1. Hrana za bolju funkciju štitne žlezde

Jod je jedan od najznačajnijih mikroelemenata u telu, a naročito u smislu funkcije štitne žlezde. Hormoni ove žlezde sadrže jod, tako da je u zemljama u razvoju (siromašnim) nedostatak joda glavni uzrok hipotireoidizma. Pored jodirane vode, joda najviše ima u ribi, mlečnim proizvodimena i žitaricama. I iako zvuči da je lako uneti dovoljno joda obzirom na našu ishranu bogatu žitaricama, problem je u tome što uglavnom uzimamo visoko obrađene namirnice odnosno brzu hranu. Takođe, nivo joda u žitaricama i drugim namirnicama zavisi od vrste i kvaliteta tla, koji takođe uspešno smanjujemo. Ipak, za sada nema naznaka da nam je ishrana u Srbiji deficijentna jodom te nema potrebe da dodatno unosite ovaj mikroelement putem suplemenata.

Selen je možda najpopularniji mikroelemnt kad se spomene problem sa štitnom žlezdom. Čak i mnogi lekari predlažu suplementaciju selenom kao prevenciju ili čak terapiju autoimunih bolesti ove žlezde. Ove preporuke se zasnivaju na dve velike naučne studije koje su urađene na temu korišćenja selena na smanjenje titra (koncentracije) antitela na štitnu žlezdu kao i poboljšanje raspoloženja kod osoba sa Hashimotovom bolešću. Ipak pre nego što počnete sa grande suplementacijom jedna napomena – velike količine selena u krvi su povezane sa rizikom od poremećaja rada creva, čak i sa tumorima i šećernom bolesti. Smatra se da do predoziranja selenom ne može doći ako samo unosite selen putem namirnica te u ishranu što pre uključite brazilski orah i/ili tunjevinu.

Vitamin D je izgleda važan u prevenciji nastanka Hashimotove bolesti, ali nije jasan mehanizam. Obzirom da nedostatak može da doprinese razvoju bolesti, treba da obratite pažnju na unos ovog vitamina pre nego što nastane bolest. Namirnice bogate vitaminom D su riba, mleko i mlečni proizvodi i jaja.

Vitamin B12 se nalazi u sardinama, mesu i mlečnim proizvodima a važan je zbog toga što su studije pokazale da oko 30% osoba sa Hashimotom imaju i nedostatak ovog vitamina.

 

2. Hrana koju treba izbegavati

Soja – postoje sumnje da soja može da doprinese razvoju bolesti štitne žlezde tako što remeti funkciju hormona ove žlezde. Preporuka većine naučnika koji se bave ovom temom jeste da osobe sa poremećajem rada štitne žlezde jedu soju umereno.

Brokoli i kupus – mogu da utiču na delovanje hormona štitne žlezde te ih treba konzumirati u umerenim količinama ukoliko patite od hipotireoidizma.

Gluten – ukoliko ste na hormonima štitne žlezde ovaj sastojak žitarica može da remeti absorpciju leka.

Masna hrana – loše masti utiču i na preuzimanje hormona i na njegovu funkciju a i dodatno povećavaju rizik za bolesti srca i krvnih sudova.

Slatkiši – ukoliko imate smanjenu funkciju štitne žlezde lakše ćete se ugojiti; iskrena preporuka je da se klonite slatkog, naročito u kombinaciji sa masnim jer ovaj miks najviše doprinosi dobijanju na telesnoj težini.

Slana hrana – obzirom na povećan rizik od bolesti srca i krvnih sudova, trebalo bi da izbegavate natrijum, dakle kuhinjsku so i sve dodatke hrani koje sadrže natrijum. Hrana treba da bude u što svežijem obliku, prirodno slana.

  • Soja
  • Brokoli i kupus
  • Gluten
  • Masna hrana
  • Slatkiši
  • Slana hrana

3. Smanjenje kardiovaskularnog rizika i rizika od razvoja šećerne bolesti

Zdrave masti – orašasti plodovi i morska riba iz više razloga treba da budu u ishrani osoba sa problemima sa štitnom žlezdom, a jedan od razloga je i kontrola lošeg holesterola u krvi. Jedite ribu bar 3 puta nedeljno ali izbegavajte rečne ribe osim pastrmke. Orašaste plodove dodajte jutarnjim muslijima ili koristite kao popodnevnu užinu.

Vlakna – voće, povrće i cela zrna žitarica su deo svake zdrave ishrane. Kod osoba sa poremećajem metabolizma vlakna su važna radi kontrole preuzimanja masti iz creva i radi boljeg funkcionisanja crevnog trakta. Dodatni benefit vlakana je kotnrola šećera u krvi i dugotrajna sitost.

Vežbanje – osobe koje imaju hipotireoidizam trebaju i moraju da vežbaju. Benefiti vežbanja uključuju bolji i brži metabolizam, kontrolu telesne težine, bolje raspoloženje.

Dakle, ako imate problem sa štitnom žlezdom prvo lepo doručkujte ovsene sa lešnicima, za užinu pojedite bananu, za ručak nemasnu ribu sa integralnim pirinčem i salatom, pojedite laganu užinu od lešnika i badema, onda trening, i za večeru jaja i tunjevinu. I ne zaboravite da uživate!

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.