Imate dete koje hoće sve da jede? Brokoli, kupus, karfiol, integralni hleb, voće? Lepo sedne za sto, pojede šta se stavi pred njega/nju, lepo se ponaša za stolom, ustane kad je završilo, ne traži slatkiše posle niti između obroka, spremno je da proba novu hranu? Ako su odgovori da, za vas imam samo jednu poruku – svaka čast! Ili blago vama ili čestitam ili već šta se kaže kad nekome zavidite, jer nemate problem sa kojim se ja suočavam na dnevnoj bazi…

Imam dvoje dece. Svako zadovoljava jedan deo uslova – jedno lepo sedne i jede, ne traži hranu između obroka, nije lud za slatkišima… drugo, starije dete, voli voće i povrće, lepo se ponaša za stolom… Ali ni jedno od moje dece nisam uspela da naučim da probaju novu hranu bez polemike, a svako od njih kuka zbog nečeg što ne voli, uvek neka drama oko stola. Kad odemo na večeru, ako nije pizza (zajednički favorit) izlazak bude više stres nego uživanje. Vidim i neke svoje greške. Ne sedimo za stolom zajedno osim eventualno nedeljom, često nam TV radi dok jedemo, retko im uvodim novu hranu zbog trauma iz ranijih pokušaja…

Lično me zanima ova tema. Kako zaista (nagovoriti decu) da ona jedu zdravo?!?
Saveti stručnjaka su brojni što mi govori o dve stvari:
1. ovo je problem i drugim mamama (jeeee, nisam sama u ovome)
2. nema rešenja (ili bar nema jedinstvenog rešenja)

Kad mi se klijent(kinja) obrati sa problemom dečje ishrane uglavnom se radi o detetu koje je gojazno ili pothranjeno. Gojazna deca, kao i odrasli, često potapaju tugu u tom eurokremu. Roditelji imaju problem da decu odvoje od slatkiša (još nisam imala problem sa preteranim jedenjem brokolija i karfiola). Pothranjena deca su često prezaposleni mladi sportisti u usponu koji jednostavno ne stižu da jedu od dva treninga na dan i školskih obaveza. I uglavnom sam uspevala da pomognem ovim porodicama. Problem kao i rešenje su bili prilično očigledni. Malo sam lakše pomagala ovim sportistima kojima je disciplina jača strana, a cilj jasan (uspeh u sportu kojim se bave), pa su bili jasno motivisani. Ova dečica zavisna od slatkiša su uglavnom zavisila od odlučnosti roditelja da reše problem, pa su tu rezultati bili mešani. Ali šta je sa decom koja su tu negde između? Realno zdravi i pravi, ali jedu božemesačuvaj. Stalno neka gnjavaža za stolom, zanovetanje, svađa, ishrana koja se sastoji iz cirka 5 namirnica od kojih su dve mleko i keks.

Kako naterati decu da se hrane zdravo?

Evo šta kažu teorija i stručnjaci za ishranu dece.

1. Krenite od sebe.
Prvi i najvažniji savet. Kao i vaspitanje dece uopšte, komunikacija sa decom i po pitanju ishrane je više neverbalna. Deca vide šta radite… kako krišom vadite napolitanku iz fioke, kako gurate brokoli u stranu, kako držite čudne dijete sa kojekakvim praškovima… Deca uče od nas stalno, a ne samo kad mi to želimo da ona rade. Hranite se i sami zdravo i vaša deca će se verovatnije hraniti slično.

2. Porodični obroci treba da budu tradicija.
Ovo pravilo ima dve poente. Prva je da dečji obrok ne sme da bude različit od obroka odraslih. Veće su šanse da će i vaše dete pojesti nešto što ne voli kad i drugi to jedu (neka deca „projedu“ tek u vrtiću gde postoji „peer pressure“, pritisak mase). Druga poenta porodičnog obroka je atmosfera. Svako dete voli da provodi vreme sa roditeljima. Potrudite se da atmosfera za stolom bude prijatna, da iskoristite vreme za druženje sa decom, a da deca povežu prijatna osećanja sa obrokom. Naučite dete da obrok treba da bude ritual, da se obavlja bez žurbe i pritiska. Ako želite da iskustvo zajedničkog obroka napravite zabavnijim možete organizovati tematske večeri (meksička hrana sa pratećom muzikom npr., francuska kuhinja sa degustacijom sireva, itallijanska kuhinja sa pravljenjem testenine…)

Biogric_ovas_lan

3. Dete treba da odluči koliko će da jede, a roditelj šta.
Mnogi rodiitelji se neće složiti sa ovim pravilom. Ja nisam jedan od njih. Ja iskreno nikad nisam terala svoju decu da jedu puno ili da pojedu sve iz tanjira. Ni jedno dete neće samoinicijativno umreti od gladi. Ako oseća da mu je stomačić pun, verujte mu. Vi ćete da odredite šta će jesti i da neće jesti ništa između obroka. Dete će za sto sesti gladno i ponudićemo mu kvalitetnu hranu. Dete treba da jede polako, da dobro žvaće i osetiće jasno kad je sito. Ako vam se čini da dete nije dovoljno jelo, ne pravite galamu. Vaš cilj je da ono jede zdravu hranu – to ćete mu i ponuditi, a količine će postepeno doći na svoje kad dete shvati da nema grickalica između obroka i da je to hrana koju treba da jede.

4. Uključite dete u planiranje i pravljenje obroka.
Ako želite da dete prihvati važnost zdrave ishrane onda ga morate uključiti u odabir i pripremu obroka. Krenite od početka, od supermarketa i biranja namirnica. Spomenite zašto je koje povrće i voće važno (slobodno „ukradite“ informacije sa ovog bloga). Zajedno birajte proizvode od žitarica, mlečne proizvode, neka dete ima utisak da samo bira hranu. Pomozite mu u zdravim izborima. Kad bude vreme za pripremu obroka i tu vam dete može pomoći. Neka secka voće i povrće, neka meša salse i prelive. Pohvalite dete kad odabere “pravu“ namirnicu, a javno pohvalite i za obrok. Neka poveže prijatna osećanja sa zdravom hranom i na ovaj način.

Dragi roditelji, nemojte da vas mrzi. Nemojte odustajati od važnog posla da vaše dete naučite zdravim navikama. Naš zadatak je da dete shvati važnost zdrave ishrane, da usvoji dobre navike vezane za redovnost obroka, za kulturu ishrane. Neka uživa u hrani bez pritiska. Nema veze što nije očistio tanjir. Neka jede i 10 umesto 100 vrsta namirnica koje biste želeli. Neka prijatne emocije i opuštenost vezuje za ishranu, a ne frustraciju, svađu i prepiranje. Naučite ga da uživa u hrani, i to u zdravoj hrani. A mogli biste i vi sa njim da (počnete da) menjate navike…. bar neki od nas.

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.