Svaki put me iznova iznenadi koliko su ljudi sposobni da „racionalizuju“ svoje potpuno iracionalno odbijanje stvari za koje je dokazano da su od koristi za lično zdravlje i blagostanje, kako telesno tako i emotivno/mentalno. Ovakva racionalizacija je vrlo često zasnovana na različitim predrasudama, obojena ličnim karakternim slabostima i evidentno neutemeljena u stvarnosti . Ma koliko se protagonisti trudili da je predstave sebi i drugima kao ispravnu i neumitnu, jedini pravi naziv za različite pojave ovakve samoobmane bio bi „zablude“ (osim ako iz pristojnosti ne želimo da ih nazovemo „glupostima“).

Napravimo mali uvid u najčešće.

„Sve ili ništa“

Kada naumimo da promenimo nešto u svome životu, da usvojimo neku novu i (poželjno) zdravu naviku, obično se u nama probudi perfekcionista koji nam ne da mira. Želimo „preko noći“ da postanemo savršeno disciplinovani i istrajni u tome, zaboravljajući da do juče nismo bili u stanju ni da razmišljamo u novom pravcu, a kamoli da se zaputimo njime.

Često je takva situacija i sa odlukom da redovno treniramo kako bismo poboljšali izgled i zdravlje. Sprovođenje iste u delo često odlažemo jer nam se nisu „složile sve kockice“. Nismo nabavili potrebnu opremu, sredina je meseca pa nećemo da plaćamo punu članarinu u fitnes centru, sledećeg ponedeljka krećem sigurno, imam još neke poslove da pozavršavam pa ću imati više slobodnog vremena, ko će mi čuvati decu itd. Ovakvo „racionalno“ odlaganje je puko zavaravanje. Treba istog časa kada se suočimo sa potrebom za fizičkom rekreacijom obaviti kratko planiranje i informisanje, te krenuti sa prvim treningom. Za sve pripreme i organizaciju koje možemo da zamislimo, dovoljno je samo par dana.

Drugi scenario perfekcionizma, koji nije ništa drugo nego zamaskirana prokrastinacija, obično je nezadovoljstvo što nismo u stanju da treniramo onako kako smo to zamislili u svojoj lepoj i pametnoj glavi. Zadržao sam se na poslu pa sam propustio jedan trening i odmah je propast sveta – ovo neće ići. Bila sam jako umorna na step aerobiku sinoć i nisam mogla da uradim sve što i druge – ovo je bezveze. A i guza mi se nije nimalo smanjila, pa kad je već tako ostaću večeras kod kuće da jedem eurokrem i gledam film. Ići ću drugi put.

Na ovo samo možemo ironično reći – kako da ne.

Tajna građenja uspeha na bilo kom polju, pa i ovom, jeste u kontinuitetu na duže staze. Ne treba sve da bude bajno i sjajno ili „pod konac“. Samo treba istrajavati i uporno se vraćati na kolosek posle svakog manjeg ili većeg „ispadanja“.

„Uspeh nije ništa drugo nego nekoliko jednostavnih disciplina/navika koje praktikujemo svaki dan“, rekao bi čuveni Džim Rom.

Mora biti teško i dosadno

Jedna od glavnih „mentalnih prepreka“ za započinjanje redovnog treninga jeste i pretpostavka da će to podrazumevati mnogo „krvi, znoja i suza“. Ljudi koji se nisu bavili sportom u mladosti često imaju ozbiljne predrasude o treningu. Ne znam da li na sam pomen treninga baš zamišljaju Rokija kako valja balvane u Sibiru, ali čini se da nije daleko od toga.

Svakako da nije lako pokrenuti se i iz udobne fotelje preći u oznojanu trenerku, a picu, kolač ili pivo u ruci zameniti šejkerom sa vodom ili proteinom. No, svako ko je prebrodio početnu krizu inercije shvatio je koliko dobra donosi redovna fizička aktivnost – dobrog osećaja, dobrog raspoloženja i, konačno, dobrog zdravlja. Tajna dobrog osećaja i raspoloženja leži u hormonalnoj reakciji na pojačan fizički napor, ali o tome nekom drugom prilikom.

 

Pored ove predrasude da je trening sinonim za patnju, postoji i viđenje kako fizička rekreacija – ako je usmerena na dobar izgled i zdravlje – mora biti dosadna. Pa vidite, ako ste osoba koja je sama sebi dosadna, onda će zaista biti tako – bilo čime da se bavite. Za sistem fizičkog treninga dovoljno je odabrati bilo koju aktivnost koja je više ili manje ugodna/zanimljiva i sprovoditi je na određeni način i u određeno vreme. Šetnja u prirodi, vožnja bicikla, plivanje, rekreativni sport sa prijateljima – svaka od ovih aktivnosti je sjajan izbor za fitnes, samo je bitno da je REDOVNA. Nekoliko puta nedeljno (više od tri), umerenog do srednjeg intenziteta, u dužem trajanju (30 i više minuta).

Može li lepše i jednostavnije?

Nemam kad, nemam s´ kim

Ovo je jedan od glavnih izgovora svakog ko se nađe pred zahtevom za uvođenjem više fizičke aktivnosti u životnu rutinu. Mehanizam odbrane malog, plašljivog i sebičnog čoveka u nama je upravo ova varijacija malodušnosti. E pa imamo par kontra-pitanja za ovog „malog čoveka“ u nama:

  • Da li bi našao vremena da je u pitanju bilo šta drugo što je ugodno ili naročito važno?

  • Da li je zaista nemoguće pronaći tri ili četiri sata NEDELJNO za nešto što daje nemerljivi doprinos zdravlju i samopouzdanju?

  • Da li bi ti bilo teško da ideš sam u poslastičarnicu ili kladionicu?

  • Koliko vremena dnevno provodiš u aktivnostima koje ti zapravo nisu bitne?

  • Da li zaista želiš budeš debeli lenjivac ceo svoj život?

Nemaš pravi izgovor nakon ovoga? Tako sam i mislio.

Ili teretana ili aerobik

Za ljude koji su površno informisani o fizičkoj rekreaciji, izbor u pogledu odabira vrste aktivnosti ili lokacije za njeno obavljanje često se smatra isključivim odabirom između „dosadne teretane“ ili preambizioznih grupnih treninga. Iako smo mišljenja da su upravo ove dve opcije (čak i kombinacija) najbolje za većinu koji žive u gradskoj sredini, prihvatićemo da nekima „ne leže“, iako verujemo da zapravo nisu ni probali tj. nisu dovoljno dugo istrajali.

Kao što smo prethodno naglasili, trening usmeren ka popravljanju fizičke forme i zdravstvenog statusa može podrazumevati široku lepezu aktivnosti. Sigurni smo da se možete pronaći u nekoj od njih. Pored toga, predlažemo da ipak pružite priliku odlaženju u teretanu jer sada postoji dovoljno kvalifikovanih trenera sa kojima možete raditi i zajednički napraviti program koji će ispuniti kako potrebu za motivacijom, tako i ciljeve vezane za telesni izgled i zdravstvene efekte. Takođe, postoji na desetine zanimljivih i inspirativnih grupnih fitnes programa koji se zasnivaju na pokretima iz različitih sportova pa čak i plesova.

Verujemo da ove činjenice smanjuju broj mogućih izgovora da i dalje ostanete neaktivni na čitavih: nula.

Redovan trening = zdravlje i vitkost

Verovatno mislite da je ovo neka greška i da ovde ne može nikako biti reči o zabludi. Naprotiv, mislite, pa ovo je jedna od glavnih fitnes istina koja se propoveda. Ovo je glavni motiv za bavljenje sportom i fitnesom koji se stavlja u prvi plan kroz novinske naslove i reklamne banere.

Redovan trening jeste put ka boljem zdravlju i lepšem fizičkom izgledu. Međutim, ako pod redovnim treningom podrazumevate povremeni odlazak na rekreativni fudbal ili odbojku, ili pak odlaženje na aerobik jednom do dva puta nedeljno u sezoni posle slava ili u proleće pred more, plašim se da ću morati da vas razočaram – ne, to nije dovoljno da bi se izjednačilo sa zdravljem i vitkošću. Takođe, sve i da trenirate „pun gas“ tokom cele godine, ako i dalje imate neuredan život u pogledu ishrane i noćnog odmora – neće vam pomoći u onoj meri koliko bio to trebalo i moglo. Čak šta više, može iskomplikovati neke segmente zdravlja i dovesti do povređivanja.

Osnov dobrog zdravlja i dobrog izgleda leži u ispravnoj ishrani i dovoljno bazičnog kretanja. Dakle, zidajte temelj kroz edukaciju i sprovođenje u delo koncepta zdrave ishrane, krećite se u slobodno vreme što više peške ili biciklom, a zatim se bacite na redovan struktuirani trening. Na ovaj način, uspeh neće izostati.

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.