Znate ono: “Nije problem prestati sa pušenjem… ja sam to radio već 30 puta”. E pa tako je i sa mršavljenjem. Retko ćete naći odraslu osobu koja nije držala dijetu.

Svi imaju vrlo lično iskustvo (i savet) o tome šta treba jesti da bi mršavili. A posebno bogat savetima za mršavljenje je internet. Savete stručnjaka i “stručnjaka” možete naći na mnogima sajtovima, blogovima, informacija ima na svakom koraku i to na pretek. I iskreno rečeno, uglavnom su to dobri saveti. Jer bez obzira koji režim ishrane propagiraju (a to redovno mora biti neki “poseban” način ishrane), svaka dijeta radi ukoliko ispunjava jedan osnovni uslov – da broj potrošenih kalorija prevazilazi broj unetih kalorija. I iako zaista postoje nijanse u smislu vrste hrane koju unosite, tajminga namirnica, načina vežbanja, suština se ne menja. Jednostavno, mršavićete ako jedete manje.

I iako je ova jednačina jednostavna, logična i konačno tačna, mi ipak i dalje ne mršavimo. I kao u onom vicu sa početka mi konstantno mršavimo, a nikako da smršamo. Zašto?

Ima jedan problem sa tim jedenjem manje. Naime, kad jedemo manje hrane nego što nam realno treba, javlja se glad. Neprijatan osećaj gladi (ili navike za grickanjem, pričaćemo i o tome) nas tera da tražimo nova rešenja, da se pitamo da li je možda ova dijeta pogrešna za nas. Možda je samo problem u načinu ishrane a ne u nama. Možda ako bismo samo našli onaj pravi način, onu savršenu dijetu koja nam odgovara.

Iz ličnog iskustva (a i iz iskustva nauke, naročito psihologije) neprijatan sećaj gladi i neuspeha koji nosi dijeta tera nas da se zapitamo postoji li lakši način. Da li ima načina da mršavimo, a da jedemo? Ili neka namirnica koja će nam u ovom trudu pomoći? Ili nešto drugo. Da li postoji sistem koji bi nas mogao naterati da ipak ne pojedemo nešto što ne bismo smeli?
I tako u potrazi za rešenjem, ponesu nas neke ideje koje nisu preterano logične, ali eto da probamo i to… I tu dolazimo do mitova o mršavljenju.

Mit No1: Ako ne jedem, mršaviću.

Proširenjem ideje da ako manje jedemo nego što nam je potrebno da ćemo mršaviti, dolazimo do logičnog zaključka da ako drastično smanjimo obroke ili čak preskočimo obrok/obroke, da ćemo mršaviti brže, bolje, efikasnije.

 

I zaista kad neko krene sa ekstremnom dijetom (tzv. bolničkom dijetom) kojom unosi manje od 1000 kcal na dan, kile stvarno idu dole i to dosta brzo. Ali samo u početku. Posledice ovakve dijete mogu biti ozbiljni poremećaji zdravlja i zato ovakve dijete spadaju u medicinske tehnike koje se jednostavno ne smeju primenjivati „kod kuće“. Problem sa preskakanjem obroka je nešto manje ozbiljan ali takođe pripada mitologiji o mršavljenju. Naime, ako organizmu ne dajemo gorivo on ga ni ne troši. Ako preskočimo obrok u nadi da ćemo tako smanjiti broj unetih kalorija onda ogranizmu poručujemo da nema dovoljno goriva. Ovo za efekat ima:
1. stanje uzbune u organizmu i čuvanje masnih naslaga
2. razgradnju mišićne mase kao goriva

Dakle, ako preskačete obroke, vi organizmu poručujete da uspori, da su „crni dani“ došli, da čuva ono što mu je najvažnije (rezerve energije, tj salo), a da troši ono što mu mu ne treba (mišić). Suma ovakvih informacija jeste smanjenje mišićnog, a održanje masnog tkiva. Konačan rezulatat jeste smanjenje kila na vagi, ali na račun mišića. Tako ste efikasno usporili vaš metabolizam, te kad konačno odlučite da prestanete sa dijetom, vaše telo će trošiti manje kalorija zbog manje mišića, vi ćete jesti isto kao pre dijete, ali ćete sad dobijati na kilaži. Ovo je u suštini osnov za jo-jo efekat ovakvih dijeta.

Razbijte mit: jedite i vežbajte redovno da biste mršavili!

Mit No2. Izbacivanje određenih namirnica dovešće do mršavljenja.

Kad sam počela da se bavim ishranom u modi su bile niskomasne dijete. Logikom da jedan gram masti ima dva puta više kalorija od jednog grama šećera i proteina, masti su bile anatemisane iz svih dijeta.

Jesti masti tokom dijete jednostavno je bilo nezamislivo. Sledeće su bile tzv. posebno delimično individualizovane dijete. Prvo je to bila dijeta po krvnim grupama, a onda i slične „tehnike“ određivanja koja bi nam hrana posebno odgovarala a koja bi bila „ne nikako“. Iskreno, ni jedan sistem do sad nije uspeo da napravi opštu formulu koja bi bila naučno opravdana za izbacivanje određenih namirnica iz ishrane (osim naravno testa na celijakiju i sličnih testova koje preporučuje lekar). Posebno to nisu sistemi koji svoje tvrdnje zagovaraju na osnovu jednog gena ili nepreciznih testova na „intoleranciju“. Sa Atkinsom, a posle toga i sa hrono sistemom ishrane pažnja je počela da se obraća više na ugljene hidrate. Ipak, ove dijete često bez ikakve potrebe (i objašnjenja) iz ishrane izbacuju sve šećere, pa čak i voće što može da bude štetno po zdravlje, a da realno nema veći efekat na mršavljenje.
Ni jedna namirnica ne bi trebalo da bude zabranjena u dijeti za mršavljenje. Nema razloga. Mršavljenje je proces. Takva ishrana bi trebala da bude dugotrajnija, održiva. Treba da zadovoljava sve osnovne potrebe za vitaminima i mineralima. A ove potrebe se mogu zadovoljiti samo raznovrsnom ishranom koja sadrži i masti i proteine i ugljene hidrate.

Razbijte mit: jedite sve ali umereno i u pravo vreme!

Mit No3. Mršavljenje je moguće bez vežbanja.

Ideja da sedimo i grickamo šargarepu dok sedimo pred TV-om neće dovesti do mršavljenja. Mislim, mršave svi koji jedu manje ali je pitanje šta gubimo u tom mršavljenju. Da li mi želimo da smanjimo broj kilograma ili želimo da smanjimo obime? Ako jedemo manje a ne vežbamo nećemo gubiti masne naslage. Gubićemo mišić.

Zdrav i ispravan pristup mršavljenju jeste težnja ka smanjenju telesnih masti. Salo nije samo tu da nas nervira (mada se čini da je stvoreno za taj posao). Masne naslage, naročito oko stomaka imaju i svoj medicinski, zdravstveni značaj. Naime, ovo tkivo je hormonski aktivno tkivo, žlezda koja luči hormone čiji je efekat održavanje (i ako je moguće) povećanje tog masnog tkiva. Takođe, masno tkivo oko stomaka utiče i na zdravlje u celosti. Neki od hormona i molekula koje luči salo direktno utiču na razvijanje naslaga na krvnim sudovima, odnosno na razvoj ateroskleroze.
Jedemo manje, trudimo se, gladni smo, a sve uzalud. Vaga će pokazivati manji broj ali on će biti posledica smanjenja prvo vode u organizmu a onda i mišića jer organizam troši ono što mu ne treba – mišić. Sedeći način života govori našem telu da mu je mišić čist višak, te da kad nema dovoljno kalorija može slobodno da se posluži prvo šećerom iz mišića, potom i samim belančevinama. I konačno za posledicu imamo sličan efekat kao i kod izgladnjivanja – usporenje metabolizma i jo-jo efekat nakon prestanka dijete.

Razbijte mit: ako želite da se stvarno rešite viška kilograma  počnite da vežbate!

 

 

Slobodno postavite pitanja našim autorima u polju za komentar na dnu ove strane. Učestvujte u kreiranju magazina zajedno sa nama.